Лондон, 2013. године – Централни терен није био само мjесто финала, већ сцена историjског притиска коjи се градио деценијама.
Енди Мари jе изашао на терен знаjући да не игра само за титулу, већ за прекид наjдужег чекања у британском спорту. Jош од 1936. године и Фреда Периjа, Велика Британиjа ниjе имала шампиона Вимблдона у мушкоj конкуренциjи.
77 година чекања
Насупрот њему стаjао jе Новак Ђоковић, тада jедан од наjдоминантниjих играча свиjета.
Мари jе меч отворио сигурно и дисциплиновано, без ризика коjи би могао да га кошта. Први сет jе добио са 6:4, у другом jе издржао притисак у таj-брejку, а у трећем потврдио контролу над мечом.
Сервис за титулу
Ипак, завршница ниjе била формалност.
При резултату 5:4 у трећем сету, Мари jе сервирао за титулу. Таj гем постао jе jедан од наjдужих и наjнапетиjих у модерноj историjи финала. Неколико пропуштених меч лопти, грешке под притиском и реакциjе публике претвориле су завршницу у психолошку борбу.
Олакшање, не славље
Када jе коначно осvojио посљедњи поен, притисак коjи jе носио годинама био jе видљив. Реакциjа ниjе била класично славље, већ олакшање.
Мари, Шкот по рођењу, тог дана jе постао симбол британског спорта. Осvojiо jе Вимблдон за Велику Британиjу и прекинуо низ коjи jе траjао 77 година.
Та побjеда ниjе била само трофеj. Била jе историjски терет коjи jе коначно скинут.