Постоје каријере које се памте по тренуцима. И постоје оне које се не могу свести на један меч, једну сезону или један турнир.
Каријера Мартине Навратилове припада овој другој категорији.
Сто шездесет седам титула у синглу. Сто седамдесет седам у дублу. Укупно 344 трофеја. Те бројке саме по себи не звуче реално, чак ни у ери у којој се статистика пажљиво води. Али код Навратилове оне нису резултат једног врхунца, већ континуитета који је трајао деценијама.
Девет пута на Вимблдону
Најјасније се то види на Вимблдону. Девет титула у синглу није само рекорд – то је доказ да је на трави имала предност коју противнице нису успијевале да неутралишу. Њен сервис и игра на мрежи нису били питање стила, већ система који је на тој подлози функционисао готово без грешке.
| Година | Финале | Суперница | Резултат |
|---|---|---|---|
| 1978. | Вимблдон | Chris Evert | 2:6, 6:4, 7:5 |
| 1979. | Вимблдон (2) | Chris Evert | 6:4, 6:4 |
| 1982. | Вимблдон (3) | Chris Evert | 6:1, 3:6, 6:2 |
| 1983. | Вимблдон (4) | Andrea Jaeger | 6:0, 6:3 |
| 1984. | Вимблдон (5) | Chris Evert | 7:6, 6:2 |
| 1985. | Вимблдон (6) | Chris Evert | 4:6, 6:3, 6:2 |
| 1986. | Вимблдон (7) | Hana Mandlíková | 7:6, 6:3 |
| 1987. | Вимблдон (8) | Steffi Graf | 7:5, 6:3 |
| 1990. | Вимблдон (9) | Zina Garrison | 6:4, 6:1 |
Career Grand Slam
Освајање „Career Grand Slam"-а додатно потврђује ту слику. Није била специјалиста за једну подлогу, нити играчица једног периода. Освајала је свуда и против свих.
Али да би се разумјела њена каријера, није довољно погледати само трофеје. Потребно је погледати и против кога их је освајала.
Ривалство које је дефинисало еру
Ривалство са Крис Еверт остаје једно од најчистијих мјерила њене величине. Осамдесет међусобних мечева, скор 43–37 – довољно близу да покаже колико је разлика била танка, и довољно јасно да открије ко је у кључним тренуцима имао предност.
Еверт је играла тенис који је минимизовао ризик. Навратилова тенис који га је прихватао. Тај судар стилова није био само тактички, већ и суштински – питање шта тенис уопште може да буде.
Временом, то ривалство је изгубило оштрину, али не и значај. Када су се деценијама касније обје суочиле са дијагнозом рака, однос је већ био изграђен на нечему што је превазилазило резултат. Подршка коју су пружале једна другој није била изненађење, већ логичан наставак приче започете на терену.
332 седмице на врху
Навратилова је провела 332 седмице на првом мјесту свјетске ранг-листе. Тај податак се често наводи, али се ријетко објашњава: то није доминација у једном периоду, већ способност да се остане на врху дуже него што други уопште успију да до њега дођу.
Зато се њена каријера не описује суперлативима.
Описује се чињеницама.
А оне су, саме по себи, довољне.